Kompozitori


Đovani Pjerljuđi da Palestrina
Orlando di Laso
Gregor Fridrih Hendel
Johan Sebastijan Bah
Đuzepe Toreli
Arkanđelo Koreli
Jan Valclav Štamic
Franc Jozef Hajdn
Volfgan Amadeus Mozart
Ludvig van Betoven
Franc Šubert
Robert Šuman
Karl Marija fon Veber
Feliks Mendelson Bartoldi
Frederik Šopen
Franc List
Hektor Berlioz
Đokaino Rosini
Đuzepe Verdi
Šarl Guno
Žorž Bize
Žak Ofenbah
Johan Štarus
Johan Štraus (mlađi)
Rihart Vagner
Johans Brams
Rihard Štraus
Maihail Ivanovič Glinka
Milij Balakrijev
Cezar Kjui
Modest Petrovič Musorgski
Nikolaj Rimski Korsakov
Aleksandar Borodin
Petar Iljič Čajkovski
Bedžih Smetana
Antonjin Dvoržak
Edvag Grig
Kornelije Stanković
Josif Marinković
Stevan Stojanović Mokranjac
Klod Debisi
Moris Ravel
Igor Stravinski
Bendžamin Britn
Luj Armstrong
Džordž Geršvin
Petar Konjović
Miloje Milojević
Vasilije Mokranjac
Dušan Rodić
Zorz Bize
    Žorž Bize je rođen u Parizu, u cenjenoj muzičkoj porodici, pod imenom Aleksandar Cezar Leopold Bize (Alexandre-César-Léopold Bizet), ali ubrzo posle krštenja dobija ime Žorž po kome će ostati poznat i do današnjih dana. Kao čudo od deteta biva primljen u prestižni Pariski muzički konzervatorijum, sa nepunih deset godina, gde je učio klavir i kompoziciju i tamo redovno dobijao nagrade za svoja dela.

    Godine 1857. dobio je nagradu od Žaka Ofenbaha za operu „La docteur Miracle“ i tako osvaja školarinu za nastavak učenja. U skladu sa pravilima školarine, studije je pohađao u Rimu tri godine. Tamo je i napisao jednu od svojih poznatih opera „Don Procopio“. Osim te tri godine u Rimu, Bize je proveo ceo svoj život u Parizu.

    Po završetku studija vratio se u Francusku i nastavio da komponuje. Ubrzo posle njegovog povratka, umrla mu je majka. Godine 1863. napisao je operu „Lovci na bisere“ (Les pêcheurs de perles) za pozorište „Lyrique“. Tokom ovog vremena Bize je takođe napisao i dela „La jolie fille de Perth“, poznatu „L'arlésienne“ (napisana kao slučajna muzika za predstavu) i kompoziciju za klavir „Dečje igre“ (Jeux d'enfants). Takođe je napisao i romantičnu operu „Djamileh“, koja se i danas vidi kao prethodnica opere „Karmen“. Bizeova prva simfonija, „Simfonija sa visokim C“, napisana je u Pariskom konzervatorijumu kada je Bizeu bilo 17 godina, i to kao školski zadatak. Otkrivena je tek 1935. u arhivama biblioteke muzičkog konzervatorijuma. Posle svog prvog izvođenja, odmah je proglašena kao remek-delo tada mladog kompozitora.

    Najpoznatije delo Žorž Bizea je svakako „Karmen“ iz 1875. koja je zasnovana na romanu (izdatom 1846) koji je napisao Prosper Merime. Prema uticaju Đuzepea Verdija, glavna uloga je bila mecosporan (mezzo - pola). „Karmen“ nije odmah postigla uspeh, i Bize je bio razočaran, ali za utehu pohvala je brzo došla od kolega kompozitora kao što su Kamij Sen-Sans, Petar Iljič Čajkovski i Klod Debisi, koji su odmah prepoznali njenu lepotu. Ubrzo je i publika počela da deli isto mišljene, i „Karmen“ postaje jedna od najpopularnijih opera u istoriji.

    Bize je dugo patio od angine pektoris, i nije stigao uživati u slavi koju mu je donela „Karmen“. Samo nekoliko meseci posle prvog izvođenja, na svoju šestu godišnjicu braka, sa svojih 36 godina, preminuo je. Pokopan je na groblju „Per Lašez“ u Parizu.



<< prethodna